Pre tačno dve godine sam bila iznervirana jer na kolokvijumu iz informatike nisam znala kako da preuredim tekst u Wordu. Osim boldovanja i pomeranja margina, sve mi je bilo kao špansko selo.
Pre dve godina pojma nisam znala šta su tagovi na blogu, kako instalirati kojekakve programe . . . ma, nisam znala ni da postoji copy+paste! 
Pre dve godine sam samo znala da želim da pišem, čula sam da postoji nešto što se zove BLOG, i jednostavno sam izguglala linkove za reči blog i Srbija. I tako je počelo…
Postala sam blogerka.
U međuvremenu sam napisala oko 150 tekstova. Čitaocima sam otkrila mnogo više o sebi nego što to i neki ljudi iz moje neposredne okoline znaju. Stekla sam puno novih drugara, i nekoliko novih, pravih neprocenjivih prijatelja.
U protekle dve godine sam se iz plavuše pretvorila u skoro crvenokosu. Sa vama sam pregrmela vađenje pasoša, viza, polaganje ispita. Ispričala sam vam neke emotivne brodolome, neke letnje snove i jesenje beleške. S novim poslom započela i kategoriju „Priče jedne šalteruše“…
Puno toga sam vam, od srca, dala kao na dlanu i ni jednog trenutka nisam zažalila zbog toga. A puno sam i ja dobila.
Blog me je učinio ispunjenijom, srećnijom. Naučio me je mnogim stvarima: o ljudima, zbivanjima, tehnici…
Blog mi je doneo i ljubav.
I sad se nešto mislim: za dve godine, malo li je? 
36 коментара
јануар 18, 2009 у 1:02 am
nek je sa srećom i još dugo da pišeš
јануар 18, 2009 у 1:04 am
A da pravimo predvidjanja sta ce ti blog doneti za jos dve godine?
јануар 18, 2009 у 2:00 am
Cestitam, samo ovako nastavi
јануар 18, 2009 у 2:01 am
Ja samo da kazem da ono malo kolko se „znamo“ a sto sam cito je suvi VRH. Srecan ti B-rodjendan Auroro carico
i sve najbolje u blogerskom i u real zivotu 
јануар 18, 2009 у 2:59 am
Ma jer to godišnjica? Eeeee, neka je sa srećom!
јануар 18, 2009 у 3:10 am
Drveni advokat,
hvala, hvala, i da se dugo čitamo
Blogowski,
blog ne mora više ništa da mi donese.
јануар 18, 2009 у 3:12 am
Neko je rekao da je prijateljstvo dvosmerni autoput, proces ili možda tok… Nadam se da je onaj tok koji ide od mene ka tebi makar delimično mogao da nadoknadi sve one lepe trenutke koje sam doživeo sa tvoje strane… Pišemo se još, i ne, ne smeta mi što postaješ geek, ima to svoje prednosti…
A, nije li lepota bloga to što te 2 godine možeš da sagledaš mnogo detaljnije nego da si ih pamtila negde u nekom zapećku svog uma, a verovatno i brzo izgubila… Dosta je itekako, ali najbolje tek dolazi!
јануар 18, 2009 у 3:20 am
Zelena vrata,
nadam se samo da ću ubuduće ćešće pisati nego u proteklom periodu…
Miloše,
tek da znaš, polako spremam jedan tekst napravljen od tvojih FB statusa
јануар 18, 2009 у 3:26 am
Gaga,
Jeste, draga. DVOgodišnjica
Nego, nikako da ti kažem: da samo znaš koliko si me puta izvukla s tvojim blogom kad ne znam šta bih kuvala.
Eniac,
Što se tiče geek2B, ne bih o tome… ili barem neću da priznam! 
A što s tiče prijateljstva, onaj „tok“ koji dolazi od tebe je i te kako vredan. Da nije, ne bih te skoro svako veče trpela online 
u prvom trenutku si me ostavio bez teksta… A to meni nije svojstveno
јануар 18, 2009 у 3:44 am
Čestitam od srca.
Za dve godine svašta nešto lepo ti se izdešavalo, a što kaže Eniac da si pamtila, sigurno bi ponešto zaboravila. 
јануар 18, 2009 у 10:13 am
Oldičan score!!
čestitam od srca!
Samo nastavi, a da vidimo taman i kako će evoluirati blog sada sa novim rodjendanskim poklonom u vidu tvog ličnog domena!
јануар 18, 2009 у 12:26 pm
Ti si jedna pokvarena blogerka koja je dozvoljavala sebi u protekle dve godine da nas redovne stavljas na led od po nekoliko nedelja bez ikakvog glasa !!!
Sram te bilo.
No , s druge strane, srecna ti dvogodisnjica i zelim ti dvestogodisnjicu !!!
Zelim ti redovnije blogovanje na novom domenu, sta lepse pozeleti od toga, kad je blogovanje u pitanju.
A ono najlepse vec si i ovde napisala, a to je LJUBAV !!!
Blog je samo jedan mali delic svakodnevnog zivota, a prava LJUBAV je „sve nesto lepo…“ …
Zato draga moja, uzivaj a ja cu biti strpljiv kad je tvoje blogovanje u pitanju. U ostalom svi mi smo nebitni, UZIVAJ u zivotu i budi ono sto si i sada, a ja ti zelim sve sto i sebi !!!
Vole te Sanja i Vlada !!!
јануар 18, 2009 у 1:25 pm
Srecan ti dvogodac na blogu!
јануар 18, 2009 у 3:27 pm
Tvom blogu želim srećan rođendan, a tebi želim još puuuno novih tekstova i prijatelja!
јануар 18, 2009 у 4:40 pm
Cestitam ti dvogodisnjicu! Jos puno tekstova ti zelim, inspiracije, ideja, .. Jednostavno sve najbolje!
јануар 18, 2009 у 5:39 pm
AB
Sreća je u životu, prava sreća, kad neko ima pored sebe nekoga kao što si ti.
Iako fizički daleko, prave i mudre reči su znale da nađu put. Bila si tu kad je bilo najteže.
Mnogo puta si me razumela bez izgovorenih reči, bez glasa.
Hvala ti na tome. Hvala ti što postoji moja AB
Želim ti sreću u svemu što naumiš! I da nam pišeš, da nam još dugo, dugo pišeš.
Ja ću uvek biti tu, sa druge strane svetlosti
јануар 18, 2009 у 6:10 pm
Charolija,
Internet je čudo. Čak i kad izbrišeš neke stvari, uvek tamo negde, u nekoj arhivi sve to ostane. E, sad… ako želiš da ostane, pišeš online, ako ne želiš…onda ti ni blog ne treba
Miss Cybernaut,
Sigurna sam da će se selidba biti promena na bolje. Još samo da odemo na one naše kolače, pa smislimo po neki „pakleni plan“…ih, gde će nam biti kraj!
јануар 18, 2009 у 6:17 pm
Deda,
ok, ok… nemoj biti tako strog…evo, sad se stidim…
Neću ti obećati da ću ubuduće pisati redovno, al’ ću ti obećati da ću se POTRUDITI da pišem redovnije. I moram da ti protivrečim u nečemu: nije istina da ste svi vi nebitni. Al’ ni malo nisi u pravu
Volimo i mi vas!
јануар 18, 2009 у 6:21 pm
Zmajček,
tebi posebno odgovaram, mada si ti zaslužio i jedan veeeeeliiiiiki poseban tekst.
Da nije bilo tebe, ne bih naučila većinu stvari koje znam danas. Možda bih davno odustala od bloga i blogovanja. Kad se samo setim kroz koju su torturu prošao na sistemu „čije ime više ne spominemo“ braneći mene, i pomažući mi, neverovatno strpljivo, u svim mojim nedoumicama i mom neznanju. Imala sam milion pitanja, ti si imao duplo više odgovora. Imala sam gomilu briga, ti si imao gomilu lepih, utešnih reči.
Prijatelju, hvala ti na svemu!
јануар 18, 2009 у 6:24 pm
Marija,
da sam u tekstu navodila sve divne ljude koje sam upoznala tokom protekle dve godine, trebalo bi mi 3 dana da sve napišem, ali ti bi se sigurno našla negde na početku teksta.
Luna Morena,
hvala na čestitkama, pogotovo onoj za inspiraciju i ideje!
јануар 18, 2009 у 6:31 pm
Suske,
ljudi poput nas dve se uvek nekako nađu.
Uvek nekako dopru do druge strane, nebitno kolika je fizička udaljenost između njih. Ne verujem da su slučajnosti besciljne. Verujem da za sve postoje razlozi, samo ih mi u nekim datim trenucima nismo svesni, i tek kasnije shvatimo poentu. A prava prijateljstva se ne zovu za džabe „prava“. Pravi prijatelji su uvek tu za tebe, čak i kad ih nečuješ ili ne vidiš jako dugo, čak i kad su silni kilometri između vas… ja znam da si ti uvek tu, s druge strane. A znaš zašto znam? Zato što sam i ja uvek tu za tebe.
Ljubim te, draga!
јануар 18, 2009 у 7:27 pm
Meni sam porasle usi
SRECANA GODISNJICA!!!
јануар 18, 2009 у 7:31 pm
Meni najdraze ono zadnje sto si nasla, nek ti bude slatko i dugovecno, sa milion lepih trenutaka!
јануар 18, 2009 у 8:35 pm
Water,
bolje da ti uši porastu od ovoga, neg’ da ti ih Nena, ne daj Bože, izvuče!
Sanja,
pa i meni je to najdraže
Daćemo sve od sebe da bude dugovečno.
јануар 18, 2009 у 9:06 pm
@Sanja : Nece biti dugovecno, tako sam se dogovorio sa Aurorom, samo jos 299 godina. Posle ce da vidimo
јануар 18, 2009 у 9:33 pm
He,he,he…drago mi je zbog tebe!
јануар 18, 2009 у 11:16 pm
Sister, zar su već dve godine prošle?
Neverovatno. Kao da je juče bilo kada sam pročitala tvoj prvi tekst.
Prevalila si ogroman put, sada si prava INFLUENTIAL blogerka (ovo „allcaps“ pisanje ne znači da se derem, nego želim posebno da naglasim 
).
Bilo je pravo zadovoljstvo čitati tvoje Avanture. Uz nadu da ćemo imati privilegiju da delimo tvoje nezaboravne trenutke i u godinama koje su pred nama, čestitam ti jubilej!
…
Čekaj, čekaj, ne. Ovo je delovalo previše formalno, zvučala sam kao rukovodilac kakvog društvenog preduzeća kada deli plakete penzionerima.
Iz početka.
Dakle, sister, nemoj da se sa ulenjiš! 2 years down, many more to go.
Nek’ je sa srećom! 
јануар 19, 2009 у 2:30 am
onda je red da me zoves da kuvam kad se budes udavala
јануар 19, 2009 у 12:09 pm
Gde malo, puna kapa
Još puno lepih godišnjica i događaja propraćenih na blogu ( ili ne
)
јануар 19, 2009 у 9:31 pm
Svaka tebi cast! Evo, ja, recimo, programiram vec 25 godina, a jedva da sam uspeo da skrpim sopstveni CMS. A lepo mi je tata govorio da pisem pesme, prozu i sve te lepe stvari i da sam ga poslusao sad bih mogao da prodajem Rat i mir kompajliran u C++, PHP-u ili barem u HTML-u.
јануар 20, 2009 у 12:26 am
Punky,
a meni će biti drago da dugo pratim i tvoje rođuse
Džejn,
Dear sister, divna stvar s ovim blogom je što mogu da sednem ispred ekrana i za relativno kratko vreme vidim koliko sam se promenila za 2 godine i šta mi se sve izdešavalo. A najlepša stvar je što sam sve to što se dešavalo, tj. mnogo više od ovde napisanog, podelila upravo s tobom.
Luv ya, sis! A lot!
јануар 20, 2009 у 12:30 am
Gaga,
slow down, dear, slow down!
Dejane,
Selidba je u toku: dobila sam DOT KOM kao poklon za blog-B-day 
puna kapa, nego šta!
Uzgred, napokon sam te poslušala.
јануар 20, 2009 у 12:33 am
IvanV,
mnogo je ovo lakše od programiranja… Mislim da je minimum 2 trećine ovog bloga napisano između 23h i 03h. Samo sačekaš da padne noć, i kad stres ili brige kulminiraju, samo sve lepo izbaciš na papir…PARDON: na tastaturu, pa na ekran. Nikakava pamet u tome, a odličan ventil
јануар 21, 2009 у 11:09 am
Miloše,
tek da znaš, polako spremam jedan tekst napravljen od tvojih FB statusa
Au kakva cast
fala fala. Bicu i ja „posredni“ bloger
јануар 23, 2009 у 3:39 am
E pa da cestitam, mada sa opravdanim zakasnjenjem, redje pises pa redje i svracam.
blogu…
– srecno !
Srecan rodjendan
meni je od svega sto ti je doneo blog i blogovanje
najlepse zvuci LJUBAV
јануар 25, 2009 у 1:34 am
Srecno i dugovecno ti bilo!