Pitate me gde sam ovih dana… Evo me na ovoj fotografiji.
Istu fotku imaju i Moošema , Suske , Blogowski i Dinke
Žao mi je što nismo imali bolje osvetljenje pa je slika ispala toliko tamna. Nestalo nam je sijalica i sveća. Ako neko ima viška, ili zna gde se može nabaviti neko svetlo, neka nam se javi.
U Srbiji je to ovih dana najtraženija roba.
Ulje i šećer JOŠ UVEK imamo, a do kada. . .ne zna se.
Takođe će mi biti potrebne i papirne maramice. Još nisam počela plakati, ali čim mi se makne ova knedla iz grla, ni Dunav mi neće biti ravan. . . Mada će te suze biti ko biseri bačeni pred svinje. Jer ovde više nikog na vlasti nije briga što ima i mladih koji juče nisu išli išli u besplatan šoping u BGu. Ima ljudi koji su mislili da se vidi svetlo na kraju tunela, al’ su se uverili da je to samo halucinacija.
Više ni u šta ne verujem. Osim u sebe.
37 коментара
фебруар 23, 2008 у 1:12 am
Ostaje nam samo da verujemo sebi.
Sve ostalo smo probali. Verovali smo u razne datume, u ljude, u …. ma svašta smo verovali.
Crno je srce Srbije danas!
фебруар 23, 2008 у 1:15 am
Može jedan prijateljski virtuelni zagrljaj
Nemam svjetlo ali šaljem poljubac.
I nevjerovatno, nakon svih slika koje su se mogle vidjeti na svim televizijama, mene je posebno ovo s patikama baš onako, lijepo zakucalo. I na kraju djevojke ladno daju izjavu za TV ! Kao , u čemu je problem???
фебруар 23, 2008 у 1:27 am
E, to sam shvatila i ja: ništa me nije ubolo tako k’o ono s patikama. Kao da mi neko lupio šamar po sred njuške. Onako pravi, podnarednički.
Ako me neko traži ja sam u tri….
фебруар 23, 2008 у 7:43 am
…mrak…
фебруар 23, 2008 у 8:11 am
Mrak totalni.
Šta je sa Moošemom, nešto joj blog ne radi?
фебруар 23, 2008 у 8:42 am
Zacrniste bre blogosferu skroz na skroz
фебруар 23, 2008 у 12:12 pm
…Mrak….
odgledah nekoliko video snimka….i tuga, samo tuga i gde odosmo to mi….
фебруар 23, 2008 у 12:39 pm
I kod mene je mrak samo kroz par reci.
фебруар 23, 2008 у 12:40 pm
Mrak.
(To, kao pozdrav
)
# elektro, živa sam i zdrava, ali ne znam šta mi se dešava s blogom, a i vikend je, podrška ne radi
Nakon 10 sati koliko je otpilike bio u downu, već sam pomislila da mi ga je neko srušio.
# AB, jako lepo smo uspeli na toj fotografiji. Vidim da imamo časti, da nismo izgubili volju i da smo preterani, što preterano lepi, što preterano pametni. Mislim da je fotogorafija uspela. A to će videti i svi oni koji su takođe na toj fotografiji
фебруар 23, 2008 у 12:50 pm
Suske,
verujemo mi u sebe, ali niko više ne veruje u nas. To jo još tužnija istina od one da su nas izneverili svi koji su nam obećavali “kule i gradove”. Sreća moja, pa nikad nisam verovala u bajke…
Kristina,
može zagrljaj. To uvek primam. Toga nikad dosta.
Nedavno je u NSu bio ogranizovan “Free hug”. Nekoliko ljudi je u centru grada grlilo svakog ko je to želeo. Mislim da bi te ljude trebalo vratiti u sve gradove Srbije. Sada nam je to svima potrebno.
фебруар 23, 2008 у 12:52 pm
Shaputalice,
… lepe PM. Znam, draga. Svi smo mi tamo.
Deda,
mrak.
Elektrokuhinja,
nadam se da ćeš barem ti uskoro videti svetlo.
фебруар 23, 2008 у 12:57 pm
RainDog,
na jednom blogu, gde je takođe objavljen mrak, neko je u komentaru napisao da smo mogli i neku “moćniju sliku” da postavimo. Neku sa stvarnom slikom ili tekstom. . . Mislim da je ipak ovo najjednostavnija i najbolja slika situacije.
Sarahstory,
zabraniću sebi gledanje TV i YouTube snimaka. Inače ću pasti u još veću depresiju. A onda slobodno mogu u Vršac na Veseli Breg… Ako tamo još uopšte ima slobodnih mesta, s obzirom da je većini politačara rezervisano mesto unapred.
фебруар 23, 2008 у 1:01 pm
hahaha, rezervni položaj sam ja, moošema, htela sam da otvorim novi blog.
Pucajte, ja i dalje imam rezervni položaj. Daj, Auora, ispravi ono gore, ljubim te.
фебруар 23, 2008 у 1:02 pm
I, šta treba da uradim da mogu sad ovde po wordpressu da komentarišem kao ja, a ne sa rezervnog položaja?
EDIT by AB:
samo sledeći put u Nick ukucaj MOOŠEMA i stavi svoj URL.
U slučaju da ti se “iz prve” ne vidi komentar, ja ću ga odobriti, i sve rešeno. WP će te zapamtiti tako, i onda barem kod mene, više nećeš biti “na položaju”
фебруар 23, 2008 у 1:03 pm
Jelena,
a da zapevamo mi onu našu pionirsku? Ako ništa drugo, makar da se nasmejemo u mraku.
Rezervni položaj,
MRAK i tebi.
Ne znam više dal’ da se smejem il’ da plačem… Da je Sterija živ, imao bi ovih dana odličnu inspiraciju. Bez problema bi mogao napisati “Pokondirenu tikvu – II deo”
фебруар 23, 2008 у 1:04 pm
Moošema, ispravljeno je.
фебруар 23, 2008 у 1:04 pm
ptice,priroda i ljudi su na kolenima i teska,mracna vremena su okupirali ponovo njihov glas,zoru,dan i zavili ih u veliki mrak.Koju pjesmu da ja produzim umesto njih, a tako puno zelim da suze napunim pjesmom i razbijem ovaj suludi mrak!!!…..nisam jako inspirativan da nesto drugo kazem nego ovo sto sam nedavno napisao o mraku medju ljudima koji je dodirnuo i prirodu oko nas……
фебруар 23, 2008 у 1:21 pm
samo da probam. S prvog položaja
фебруар 23, 2008 у 2:16 pm
Mrak jeste, strasno jeste, sramotno jeste. Ali mislim da ne treba da se prepustimo ocaju. Boli, znam, boli i mene. Ne verujem ja da ce sad da dodje neko sa carobnim stapicem i da nas spase. Nema bre od toga nista!
Ali mislim da nas ima dovoljno zdravorazumnih da upalimo svetiljku, makar malenu i da se sklonimo sa te slike. Svojom pamecu, sposobnoscu, solidarnoscu, nepokolebljivoscu, snagom volje i bez nasilja. I da se nadamo da ce da se kad tad rasplamsati, a ne ugasiti! Da ce i drugi da je vide. Nada umire poslednja! Veliki poz!:)
фебруар 23, 2008 у 2:47 pm
Samo u sebe i veruj, to je jedino pametno!!
a moramo izaci u iz mraka, kad tad, samo kakvi cemo biti tada?
фебруар 23, 2008 у 2:54 pm
Ne znam gde ima svetla…i ne verujem više da ima onih koji mogu da osvetle ovaj prostor…na dnu je uvek mračno
фебруар 23, 2008 у 3:22 pm
ustu bech ,tu ti mesto nije!Idi u morske dubine,u visoke planine…sto dalje…
(ustu bech-izraz kojim bajalica odgoni bolest)
makarone a.k.a.vracara
фебруар 23, 2008 у 4:03 pm
Lermontov,
niko ovih dana nema inspiraciju, ne samo ti. Počinjemo da se ponavljamo kao papige, a sve s nadom da će neko ukapirati o čemu pričamo.
Mousehunter,
volela bih jednog Gandija ovih dana, i njegov čuveni nenasilni otpor. Vera je najbolji pokretač i najopasnije oružje, ako je u rukama pogrešnih ljudi, kao što je to u Srbiji slučaj. Ovde ljudi na žolost ne veruju ni u onu “Tiha voda breg roni”…
фебруар 23, 2008 у 4:06 pm
Naivna,
bićemo bledi. Kao što smo i sada, na žalost.
Zihernadlo,
u našoj držvi je mračno ne samo na dnu nego i na vrhu. Tamo je najcrnje.
Makarone,
da probamo za vreme dnevnika da izađemo na prozore i svi vičemo tu bajalicu? Možda pomogne…
фебруар 23, 2008 у 4:09 pm
Uz dužno poštovanje, i tebi koleginice, i svima koji učestvuju u ovoj raspravi, milsim da je stav da devedesete mogu da se ponove potpuno neosnovan i da ne postoje šanse da se to desi. Razloga za to je mnogo i mogao bih do sutra da ih nabrajam, i ne vidim nijedan razlog za širenje straha i panike. Ono čega se bojim jeste da ova mini-kampanja zastrašivanja i podsećanja na devedesete potiče iz lokalnih odbora neoliberalnih stranaka koje su istu demagogiju koristile i tokom nedavnih predsedničkih izbora. Isto kao što sam protiv njihove, tako sam i protiv “one druge” demagogije, da se razumemo. Jednostavno želim da kažem da svako treba da razmišlja svojom glavom, gleda svojim očima i ne naseda ni na čije priče za malu decu. To je sve. Neće se desiti ništa tragično.
poz.
фебруар 23, 2008 у 5:03 pm
Ma daj… nemoj bre da ispadaš smešan, ne treba ti to.
фебруар 23, 2008 у 5:37 pm
…svetla, plizzz..
фебруар 24, 2008 у 1:21 am
Bežite iz tog mraka što pre… ne gledajte TV, ne čitajte novine, nemoj ništa drugo da vas zanima sem vas samih i vama dragih ljudi! Tako sam uspela da uopšte i ne upadnem u mrak! Sve će to proći, a ovoj zemlji ovakvoj kakva jeste i onako nema pomoći još odavno!
Pokušala sam da napišem komentar… ! Ma jok, ne ide mi …bolje da idem da tražim onu tačku… u TriPizMat!
pozz
фебруар 24, 2008 у 11:43 am
I bi svetla!
Ja slusam Dedine zapovesti,i daj manite se vise tih mracnih tema.Dolazi prolece.
фебруар 24, 2008 у 2:37 pm
Furious,
ono sa uljem i šećerom je samo šala, crna doduše, ali ipak šala. I ne mislim da se dešavaju “tragične” stvari. Reč tragično je previše jaka, i pogrešna u ovom slučaju.
Deda,
biće svetla, samo još malko sačekaj.
фебруар 24, 2008 у 2:41 pm
Charolijo,
danas bojkotujem i TV i novine. Ceo dan sam u dvorištu, i odmaram na suncu, uz šolju kafe i mog mačora… Trebala sam to da uradim još pre 3 dana.
Zmajček,
ne mogu da dočekam proleće! Muka mi je više i od zimskih jakni i od ‘ladnih tema.
фебруар 24, 2008 у 10:48 pm
“Moraš imati svoje vizije i da veruješ u njih da bi mogao da ih ostvariš” Na kraju svakog tunela je svetlo. Iz mraka idemo u Evropu, tako će Nam biti još svetlija.
фебруар 25, 2008 у 11:13 pm
Ja ne smem nista da kazem, raspricacu se.
фебруар 26, 2008 у 1:27 am
Ni ja vala, bojim se necu moci da stanem.
фебруар 29, 2008 у 1:00 pm
Ludo!
фебруар 29, 2008 у 2:54 pm
konacno aurora, konacno… ja toliko godina ispadam lud jer sam to prerano shvatio.. od sada ces i ti da me razumijes… al znas sta je najstrasnije? .. sto ces kad tad samu sebe da zaebes, pa da vidis tek kad ti se srusi svijet…
))
фебруар 29, 2008 у 10:57 pm
Ja rekla svoje i umukla. Kad god se setim, muka me uhvati i strah bogami. Zla vremena. Pozz